Kada je Milan Tarot pre desetak godina osobu masirao preko TV ekrana i slao joj energiju tako što on ispruži šaku a pacijent približi leđa TV-u i lečio tako bol u leđima, meni i mom društvu je to bilo smešno i “genijalno”. Danas kada se to zove anđeoski reiki i priznato je kao pomoćna metoda “tradicionalne medicine” u Srbiji, osobe koje to rade su nekakvi “terapeuti” ili tvrde da su i sami anđeli, a bez dana edukacije iz medicine i psihologije i to slanje energije preko Skajpa košta 2.000din, meni to više uopšte nije smešno.*

Skoro se jedna koleginica koja živi i radi kao klinički psiholog u Nemačkoj, slušajući neznanje koje neki naš popularni “lajfkouč” pokazuje iz struke, zapitala kako je moguće da je u Srbiji struka psihologa toliko srozana i da sada naš posao rade ovi ljudi!?

Opšta situacija u društvu, predrasude i nepostojanje zakona o psihoterapiji u Srbiji je otvorilo vrata raznim kvaziterapijskim metodama. Neke potpapadaju potpuno pod definiciju sekte, kao što je npr. pomenuti anđeoski reiki, neke imaju uporište u pozitivnom razmišljanju, zakonima privlačenja, treningu ličnog razvoja, “isceliteljskom joga smehu”, vizuelizaciji, “neurolingvističkom programiranju”, karmičkom pročišćenju grehova vaše porodice itd. Ono što je zajedničko svima je to, da jako brzo i lako mogu da ih uče i koriste ljudi koji nemaju nikakvog akademskog obrazovanja iz psihologije ili medicine. To je nešto što prosečan čovek s problemom ne zna i što je opasnije od uobičajenog mešanja i zabune oko toga šta je zanimanje psihologa, šta psihijatra, a šta terapeuta. Tako sada mogu bez problema da se proglase za iscelitelje i “terapeute” ljudi koji imaju diplome veterinara ili frizera ili se prosto bave fitnesom (da, video sam osobe baš ovih zanimanja koje se time bave, protiv ovih poziva inače nemam ništa protiv). To je nešto na šta skrećem pažnju na svakoj od mojih edukacija. Zdravi ljudi koji nisu zadovoljni sobom mogu da eksperimetnišu sa raznim “psihologijama” i “medicinama” ali ni za njih nije poželjno jer će preventivno uvek efikasnije da deluje osoba školovana za to, međutim najveći problem je šteta koju nestručno lice može da nanese osobi kojoj je ozbiljno potrebna pomoć jer je na tragu mentalnog poremećaja ili je već u zoni dijagnoze.

Trenutno se u Nišu održava seminar na kome možete naučiti za nekoliko sati kako da pacijenta lečite od psihičkih i telesnih smetnji svojom energijom koju prenosite preko šaka, a na tom seminaru za samo 60 eura možete naučiti i kako da spustanjem šaka na nečije telo lečite kratkovidost i za to dobijete sertifikat. Da li je osobama koje pamte devedesete ovo poznato? Ova epidemija iscelitelja zaista podseća na one vidovnjake i iscelitelje koji su u beznađu devedesetih godina ljudima nudili nadu i spasenje. Izgleda da konstantna frustracija i činjenica da se nismo pomirili sa tim da mi nismo “zemlja u tranziciji” već smo tačno tu gde treba da budemo u svetu globalizacije i kapitala koji vreba jeftinu radnu snagu, ponovo uzima svoj danak.

Neki od priznatih terapijskih pravaca za rad sa kliničkom populacijom su: KBT, TA, geštalt, REBT, psihoanaliza, logoterapija... Svi oni znaju da prepoznaju i ako ste potpuno zdravi i mogu da rade sa vama na ličnom razvoju, poboljšanju kvaliteta života i rešavanju problema, a zašto smatram da je KBT za to najpodesniji, navešću u posebnom tekstu. Ako niste sigurni da li se obraćate pravom terapeutu, proverite koju edukaciju ima i pitajte stručno lice. Ovom prilikom nudim svim prozvanim isceliteljima, koučerima, anđelima i sličnima koji su bez dana obrazovanja iz humanističkih nauka ili medicine i bez edukacije u nekom od pomenutih terapijskih pravaca, da dođu na javnu debatu u kojoj mogu da pokušaju da dokažu da ono što rade nije najobičnija manipulacija i obmana. Pošto je njihova odbrana uvek pozivanje na to kako ne rade sa ljudima koji imaju dijagnozu nekog poremećaja, već uče životu zdrave ljude, možemo proveriti i poznavanje dijagnostike koja je potrebna da bi znači da li je neko, uslovno rečeno, dovoljno zdrav da oni mogu da rade sa njim.

Nastavak u drugom delu

*Tradicionalna medicina je nešto drugo, naše podneblje ima izuzetnu narodnu medicinu i lekovito bilje recimo. Ovde se misli na to da u Srbiji ne postoji takva tradicija kakvu anđeoski reiki treba da predstavlja, niti u pravoslavlju postoji energija u smislu prane, čija i slično, koju ovi iscelitelji prenose. Ako jeste tradicionalna, u pitanju je tradicija Dalekog istoka. Teolozi i Srpska pravoslavna crkva su prvi trebali da se suprotstave mešanju koncepta anđela, onako kako ga vidi pravoslavlje i energetskog polja, onako kako ga vide istočnjačke religije. Katolička crkva se odavno izjasnila povodom reikija odbacujući takav koncept i predstavljajući ga u jako negativnom kontekstu. Da li okretanje ovakvoj duhovnosti kod nas pokazuje krizu u kojoj se nalazi Crkva sa svim svojim aferama, bogatstvom i političkim angažmanima ili su jednstavno usamljenost i otuđenost okrenuli savremenog čoveka ka potrazi za svojim anđelom čuvarom?